Изостанак већег укључивања младих у политичке процесе је изазов који није специфичан само за нашу државу.

999

У Стратегији за младе УНДП-а за период од 2014. до 2017. године управо је активно учешће младих препознато као кључни циљ који је потребно остварити и у далеко развијенијим земљама од нас. У том смислу, важно је разликовати политички активизам у ужем значењу (гласање на изборима, чланство у партијама и сл.) и у ширем значењу (иницијативе, удружења, локалне заједнице и сл.).

По истраживању ,,Секонс”-а и Фондације Фридрих Еберт чак 46,1% младих у Србији није желело да своје учешће у политичкој сфери оствари ни на минималан могући начин – гласањем на изборима. На питање о томе да ли верују да њихов глас на изборима утиче на деловање институција само њих 14,5% је сматрало да њихов глас може утицати више него маргинално на процесе који се тамо одвијају. У новом сазиву Народне скупштине Републике Србије тренутно седи само седморо младих, што је мање од 3% посланика. У земљама попут Шведске, Еквадора, Финске и Норвешке ова цифра иде на преко 10 процената.

У Србији, више од две трећине младих нису чланови ниједне организације, а веома мали број је заинтересован за политичке процесе. Најчешће изједначавају политику и активно учешће са партијама и политичким системом, без довољне свести о могућностима иницијативе и активизма ван тих канала. Не верују ни партијама, ни већини институција.

Млади не виде своје вршњаке на позицијама од великог утицаја, не верују да се њихов глас и њихов став у довољној мери чују како у странкама тако и ван њих и често бивају обесхрабрени и активно онемогућени да преузму одговорност и буду стављени у равноправан положај са старијим колегиницама и колегама.

Да би уопште били препознати од доносиоца одлука као важна група на сваким изборима, претходно се мора установити постоје ли заједнички интереси младих и јасно их искомуницирати, како заједнички међу партијама, тако и кроз цивилни сектор.

Решење није искључивање из процеса и апатија, већ креирање свести о могућности утицаја. Ниједан политички субјект не сме себи да дозволи да игнорише скоро петину становништва уколико оно свесно и гласно заступа своје ставове.

Позитиван тренд постоји, али је потребно да буде драстично бржи, јер тада можемо говорити о разбијању нетачних и неутемељних стереотипа о младима на још убедљивији начин.

Аутор је Ђорђе Јовићевић, координатор за развој политика и јавно заговарање, Кровна организација младих Србије.